Imam 35 i platonsku ljubav! Na prvi pogled, a to me drži pune 3 godine. Uzvraćenu! Oboje smo u
braku, deca nam se druže. Srećemo se često, ni pozdrav ne razmenimo. Samo pogled, ređe osmeh. Dovoljno je da tih par minuta stojimo jedno pored drugog, bez reči. Čini mi se da hemiju koja zrači između nas svi vide. Ponekad poželim da ga prodrmam i viknem: Aman! Dokle ovako? A s druge strane znam da bi sve pokvarili. Ova čista, jaka, bezazlena a tako lepa osećanja. Zato što sam sigurna
u jedno: on i samo on je savršen za mene. Ostaju samo stihovi: da smo se ranije sreli, bilo bi drukčije sve...
