Onda mi je deda rekao da skupim hrabrosti, vreme prolazi i ne vraća se, jednog dana ću žaliti što joj nisam priznao, jer ko zna možda je ona baš ona prava.
Posavetovao me da kupim belu ružu, jer je ona pravi znak ljubavi i poštovanja, priznam joj sve, a ako me ona odbije, džentlmenski je poljubim u ruku,
okrenem se i odem, jer nemam ja tu šta više da tražim, jednom ne je uvek ne… Poslušao sam ga, sreća pa nije bilo potrebe da se okrenem i odem!
