Bila sam u autobusu, koji je bio prepun..na jednoj stanici ulazila je jedna baka, barem je pokušala…ali nije mogla, jer je tesko hodala..
Ljudi iz autobusa su prišli i pomogli, ja sam ustala da bi sela, ona mi se zahvalila..
Kad je trebalo da izađe, pokušale smo neka devojka i ja da joj pomognemo, ali nismo uspele..
Tek vidiš vozača, izlazi iz kabine i uzima baku, izvede je iz autobusa, i upita:
Prošli put, niste sišli ovde, jel ste sigurni da treba ovde?
Na šta ona odgovori, tihim glasom:
Idem do trga.
On je uze, vrati u autobus, i kad dođosmo do trga on je izvede i pita:
Jel možete sami?
Na šta je ona odgovorila: da.
Jedna devojka izađe, i pomože da ode, gde treba!
Svi smo mi ljudi, ali retko ko je ČOVEK!
