Odrastao sam u domu za nezbrinutu decu keva me ostavila u kontejner.
Kada sam napunio 18 otišao sam u legiju stranaca, kada mi se ugovor završio.
Otisao sam u Severnu Ameriku bio sam tamo neko vreme.
Kasnije sam se preselio u Rusiji gde sam i dan danas. Imam ženu i dete, duša me boli.
Keva me tražila nedavno saznao sam od druga iz doma.
Ali ne mogu da se vidim sa njom, bez obzira koliko bih voleo da je vidim i upoznam tu ženu.
Ali moj put je mnogo krvav, nagledao sam se krvi, rata, mrtvih, odrastao kao višak na ovoj planeti.
Ne znam možda grešim, planirao sam da se ubijem odavno.
Ali tek sad ne mogu, zbog mog malog. Sad vidite koliko ste srećni, nemojte grditi vaše roditelje.
Psovati ih radi neke ne važne stvari, razmislite koliko ste ustvari srećni.
Zamislite da putujete svetom bez roda i poroda.
Putujete a ni sami ne znate gde idete, smrti se ne plašite i sve jedno vam je bili živi ili mrtvi.
Jer nikome ne značite i niko vas ne čeka! Zagrlite vaše divne roditelje i budite zahvalni.
